Uloge:

Tanja – Mirjana Spaić

Andrej – Lazar Đurđević

Tanjina mama, Tanjina maćeha Zorica – Danica Rajković

Tanjin tata – Marko Rajković

Andrejeva mama – Lara Dragović

Andrejev tata – Pavle Bogojević

Nastavnica, Socijalna radnica,Psihološkinja, Voditelj, Konobar – Stefan Vuković

Riječ pisca 

Ja ne znam jel ovo komad za decu ili za odrasle? Ali, nadam se da to nije ni bitno, jer ga u jednakoj meri rade dečija i ona druga pozorišta i to u raznim zemljama i raznim kulturama. 

Nešto, dakle, u vezi s ovim komadom, komunicira lepo i lako, bez obzira na razlike u kulturama, jezicima, uzrastu publike kojoj se obraća i svim mogućim razlikama, između trupa, podela, reditelja i izvođača. Pretpostavljam da to znači da je u pitanju komad, u čijem centru se nalazi nešto univerzalno…  Da nije ljubav?!

U svakom slučaju, ovo je komad pisan sa mnogo ljubavi. Pa, onda nije ni bitno da li je pisan za decu ili odrasle… Jer, iako je tema ovog komada – razvod, njegova glavna ideja je LJUBAV. Ona ljubav koja ne podleže zakonima, običajima i normama. Ljubav koju nije moguće objasniti, predvideti i normirati i koja je, na kraju krajeva, uvek u vezi sa pojmom slobode.

MILENA BOGAVAC

Riječ reditelja

Tračak nade nam je svima potreban. Pogotovo mladima. Ova predstava ga nudi i ukazuje da on postoji u svačijem životu. Samo ga treba prihvatiti.  Komad snažno budi mladalačku ličnost, kao osnov za izdvajanje iz gomile i mase koja guši, opterećuje i otupljuje. Podstiče i na hrabrost, za svoje postupke, za prihvatanje sebe, za razlikovanje, od drugih, od roditelja. U ovoj predstavi iver može dalje od klade, kruška može i dalje od kruške, djeca mogu drugačije i bolje od roditelja. Ovo je vakcina za stvaranje imuniteta protiv utapanja u gomilu, injekcija nade, špric hrabrosti i serum ljubavi.

BRANKO ILIĆ